Zemljotres
-Čuj me , ja više ne mogu! Neću da nosim tog nesrećnika! Teži mi je on jedan negoli sve planine i zgrade svijeta. Daj mi da ga progutam!- zavapi zemlja -Biće onako kako je određeno-reče. I bi tako. *** Zemlja se strese i sve zgrade i brda se uzdrmaše. Zemlja se drugi put strese, more se uzburka podižući talase. Zemlja se treći, poslednji put strese, i jedno parče kopna se odvoji i odluta nekud na pučinu. Niti jedan čovjek ne strada tada. Čudo. *** -Hvala što si mi uslišao želju, ali, on je sad na ostrvu. Daj mi da ga progutam zauvijek.-zavapi zemlja -Biće onako kako je određeno.Neka te se ne tiče ono što nije tvoje da znaš.-reče *** Na tom malom parčetu zemlje ležao je jedan čovjek. Neznajući šta se desilo, zbunjeno je dozivao pomoć. Ali, kako je vrijeme pokazalo, nikoga nije bilo na ostrvu osim njega. Nije znao kako je došao tu. Prolaziše dani. Odluči da zađe dublje u ostrvo nebili došao do hrane. Začudi se, niti jedan živi stvor osim njega nije bio tu. Sablasna tišina.