Citat

-

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Stanica

-
Image
  Tebe koji ostaje š, pitam: Možeš li na rukama ponijeti  trag hladne vode kad nab uja s prolje ća ili toplotu kamena kog sunce prž i  do zalaska sunca ljeti ? A da li možeš odnijeti  miris dje čije kose? Možda osmjeh  ljubavnika ili zagrljaj oca kad se po noć i   upla š i š dok spavaš? Uspavanku majke? Možeš li ponijeti  sa sobom zvuk kiše ili huk vjetra što odvajkada udaraju o tlo? A šum lista koji se otkine sa grane u kasnu jesen? Ne možeš.. A da možeš bi li ponio  sa sobom sve što si č uvao  tako brižno ? Jesi li barem už ivao  ili si č ekao  da sve zavr š i š, pa onda? Jesi zar ne? Ali ni to ne može.. Inače da može, i  Solomon bi carstvo nosio, Ahilej koplje, Homer epove , muzičari tambure, kraljice haljine, lovci konje a djeca igračke. Ali sve ostaviše i  odoše. A kako odoše? Isto onako kako i  dođoše. Kao siromsi  bez i šta, sami. Nit' halj'e  nit dugmeta, nit imena niti titule. Slijepi   i ...
Read more

Pero

-
 Mlad čovjek nema strpljenja da živi život polako, ne zna da sakuplja mudrost zrno po zrno, već žuri da stigne svukud, a nikud. Mlad čovjek nema strpljenja da živi život polako, ne zna da sakuplja mudrost zrno po zrno, već žuri da stigne svukud, a nikud. Mladost je opojna zamka koja obmanjuje srca, vid i sluh. Neka te ne zavaram ovako star, sijed i trom. I ja nekada bih mlad, ali u istu zamku kao i ti upah. Griješih, lutah, padah. Reći ću ti tri tajne koje spoznah na kraju, ako želš, a ako ne, onda dalje ne čitaj već nastavi da živiš kao i do sad. A tebi što želiš, evo, dajem ih na dlan. Prva je o znanju. Znanje je kao dobro odgojen čovjek koji je neophodan svijetu, baš kao što je voda zemlji, cvijet pčeli, mlijeko odojčetu. Pa nek se naše znanje uvećava. Učimo, čitajmo, jer to je milost i veliki dar. Druga je o duši. Drvo ima svoje korjenje duboko u zemlji, to znaš. Ali, i drvo ima svoje slabosti, pa ako ga napadnu insekti ili male štetočine, velike nepogode,aq ono će strunuti. Is...
Read more

Hartija

-
Image
    Ljudi su misleća bića koja svoje misli iskazuju govorom, znakovima ili posebnim simbolima. Ali šta ako imamo misli koje ne možemo izreći i objasniti? One stoje unutar nas, sakrivene pod mnoštvom velova, a svaki je teže ukloniti od onog prethodnog. Da bih to bolje objasnio, hajde da ti ispričam jednu priču. Ono što ću ti sada ispričati nije za svačije uši. To se čuva samo za one koji čuju najdalji šapat svemira i pjesmu svega što diše. To su posebne uši. Jednom davno u dalekoj Basri, bio je jedan pisar — mlad, i za ono vrijeme, reklo bi se, vrlo obrazovan. Živio je od toga što je za druge pisao pisma. Niko nije znao tako lijepo da ukrašava slova kao on. U početku je skromno vrednovao svoj talenat, ali kako su pohvale stizale, njegov ponos je rastao. Uživao je u tim trenucima, toliko je žarko želio da postane lični sultanov pisar, sanjao je o tome. -Nema ti ravnog! -reče mu Zanatlija. -Ja ovo ne bih mogao ni za dva, ma šta dva, tri života -smijao se. Čas je gledao u te lije...
Read more